Fejsbuk anketa u kojoj sam vas pitala da li zakupac može, bez saglasnosti zakupodavca, zakupljenu stvar izdati trećem licu (dati je u podzakup) ili je dati nekome na upotrebu po nekom drugom osnovu, pokazala je da 79% ispitanika smatra da je odgovor na ovo pitanje negativan. Dakle, većina čitala smatra da zakupac ne može bez saglasnosti zakupodavca izdati stvar trećem licu.
Međutim, Zakon o obligacionim odnosima uvodi slobodu podzakupa, što znači da zakupac ima zakonsko ovlašćenje da zakupljenu stvar da trećem licu u zakup (podzakup) ili da mu je po drugom osnovu da na upotrebu (npr. na posudbu). Jedini uslov jeste da se time ne nanosi šteta zakupodavcu. Zakupac jemči zakupodavcu da će podzakupac upotrebljavati stvar saobrazno osnovnom ugovoru o zakupu.
Prema zakupodavcu, zakupac odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira što je štetu eventualno izazvao podzakupac.
Ovaj zakonski režim je dispozitivine prirode, što znači da da se ugovorom može predvidjeti da je za izdavanje zakupljene stvari u podzakup potrebna saglasnost zakupodavca. Međutim, Zakon o obligacionim odnosima propisuje da čak i ukoliko je određeno da zakupac mora tražiti dozvolu od zakupodavca za izdavanje stvari u podzakup, zakupodavac može odbiti dozvolu samo iz opravdanih razloga.
Ukoliko bi zakupac dao stvar u podzakup suprotno ugovoru, zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu. Međutim, i u ovom slučaju, zakupac mora ostaviti otkazni rok. Ukoliko duži rok nije predviđen ugovorom, on iznosi osam dana, ali ne može biti dat u nevrijeme.
Zakupac i podzakupac su, u odnosu prema zakupodavcu, za naplatu njegovih potraživanja iz osnovnog ugovora o zakupu, solidarni dužnici.
Pošto podzakup dijeli sudbinu glavnog zakupnog odnosa, to podzakup prestaje po samom zakonu, kada prestane zakup.
Ukoliko želite saznati više o porezu na zakupninu, ko je poreski obveznik, poreska osnovica i poreska stopa, pročitajte ovaj članak.